Analiza rezultata istraživanja ''Zainteresovanost i participacija mladih u politčkom životu Srbije''

Institut za napredno liderstvo u politici (Advanced Leadership in Politics Institute - ALPI) je program za mlade lidere iz različitih političkih stranaka u Srbiji. Prvi zajednički projekat budućih lidera bio je formiranje ALPI istraživačkog tima. Nakon što su postavljeni ciljevi rada istraživačkog tima, formulisana je i tema prvog istraživanja, a ubrzo nakon toga kreirana je anketa ''Zainteresovanost i participacija mladih u politčkom životu Srbije''. Na sprovođenju ankete i analizi radili su:

Ognjen Savić, Pokret slobodnih građana;

Brankica Anđelković, Srpska napredna stranka;

Vladimir Stanisavljev, Udružena opozicija Srbije;

Jelena Mladenović, Srpska napredna stranka;
Nevena Mirosavljević, Srpska napredna stranka;
Milan Vujić, European Democracy Youth Network.

Istraživanje je obavljeno od 22.07.2020. do 04.08.2020. na uzorku od 239 ispitanika.Ognjen Savić, Pokret slobodnih građana

Mladi žele da grade kulturu mira, međusobnog poštovanja, tolerancije, da rade na zajedničkoj budućnosti sa mladima iz zemalja regiona i da politiku mržnje, koja je preovla
davala decenijama na ovim prostorima, zamene politikom regionalnog mira. To je jedan od rezultata istraživanja koje su sproveli mladi iz političkih stranaka u Srbiji, u okviru ALPI programa.
U Srbiji je potrebna alternativa na političkoj sceni, alternativa koja će se stvarno raditi na politici regionalnog mira, na konačnom pomirenju, za bolju budućnost. Vreme je da konačno napravimo civilizacijski korak napred i da primenom politike mira krenemo da radimo na sigurnijoj budućnosti mladih, životnom standardu, efikasnosti rada institucija, na dostojanstvu. Da krenemo da radimo na onim stvarima zbog kojih nam mladi odlaze iz zemlje. Svi težimo boljem životu, standardu života, pravnom i socijalnom sistemu zemalja EU i vreme je da mladi, koji su pokazali da žele, pokažu inicijativu i da pokažu koji je pravac kojim treba Srbija da se kreće.

Brankica Anđelković, Srpska napredna stranka

U ukupnom uzorku od 239 ispitanika i standardnom devijacijom ili odstupanjem od prosečne aritmetičke sredine uzorka α=0,05, svakako jedan od najvećih problema u državi što su potvrdili ispitanici sa 23% i ovaj problem stavili na 1.mesto je odlazak mladih u razvijenije zemlje u potrazi za bolje plaćenim poslom. Ono sto je pozitivno da država radi na tom problemu i pokušava da kroz implementaciju projekta ,, Moja prva plata “  da smanji nezaposlenost mladih ispod 30 godina , tako što će im omoguciti prvog poslodavca i na taj način ih učiniti konkurentnijim na tržištu rada.

Na drugom i trećem mestu sa po 17% se nalazi ono što u jednakoj meri zabrinjava mlade a to su : pravosudni sistem i nezaposlenost. Svakako postoji nepoverenje u pravosudni sistem čija bi efikasnost trebalo da se poveća a  izvršenje ubrza. Povećana nezaposlenost se javila kao posledica Covid-19 kako u Evropi tako i kod nas, i dovela do stagnacije odredjenih privrednih grana kao što su turizam, ugostiteljstvo, prevozne kompanije i preduzeća drugih uslužnih delatnosti.

U našem skupu ili uzorku od 239 ispitanika na 4.mestu  i 5.mestu rangiranja problema mladih sa 14% našli su se zdravstveni sistem i obrazovanje. Korona virus je uneo strah, dozu nesigurnosti u svetski zdravstveni sistem, pa i u naš. Veliko hvala svima koji su se držali Hipokratove zakletve u ovom nepredvidivom vremenu, i pokusali na sve načine da pomognu svim ljudima kojima je to bilo potrebno.

Po mišljenju mladih, rangirana  na 6.mestu sa 9%  je pandemija. Pandemija je uticala na obrazovanje, ispraznila učionice i pomerila rokove što je zabrinulo studente, djake i roditelje, i u ovakvoj ekstremnoj pandemijskoj situaciji, online nastava je bila najbolje resenje, nadamo se da će se uskoro vratiti u normalno stanje, a u cilju bolje obučenosti na tržistu rada bi trebalo da postoji više prakse a manje teorije i tu se ćemo se ugledati na dualni sistem obrazovanja zapadnih zemalja.

A u nasem ispitivanju na 7.mestu sa 6% se nalazi penzioni sistem, koji je direktnoj korelaciji sa nezaposlenošću,potrebno je nastaviti smanjivati nezaposlenost, sivu ekonomiju kako bi se mogao ostvariti poželjan odnos 3 radnika- 1 penzioner, što bi u budućnosti  uvecalo penzije.

Ono što je svakako dobro, je to da se čuje misljenje mladih ljudi koji su buducnost ove zemlje, šta treba menjati i korigovati i na čemu najviše raditi.

Vladimir Stanisavljev, Udružena opozicija Srbije

U anketi koju je sprovela prva generacija polaznika ALPI Serbia 2020/2021  anketirano je ukupno 246 ispitanika. Polovina ispitanika su clanovi političkih i/ili nevladinih organizacija, prosečna starost ispitanika je oko 25 godina. Srazmerno ima ispitanika muškog i ženskog pola, a najviše ispitanika je iz Beograda i Novog Sada. Ukoliko želimo da uradimo objektivnu analizu, treba da uzmemo u obzir isključivo društvenu grupu koju smo anketirali. Polovina anketiranih su politički i/ili društveno aktivni, a na izbore je izašlo 46%. Manji broj mladih je izašao na izbore, nego što je društveno i/ili politički aktivno. Deo mladih, tačnije malo više od 1/5 nije izašao na izbore,  jer je bio za bojkot koji je zagovarala opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju, a nešto veći broj mladih nije izašao na izbore zbog nezainteresovanosti za politiku i nepoverenja u politički sistem.

Odnos mladih koji ne vide perspektivnu budućnost u Srbiji, u odnosu na one što su optimistični je 3,5 prema 1. To je rezultat izuzetno male mogućnosti da nadju posao u struci i sebi obezbede sigurniju budućnost, kao i visok stepen nepoverenja u institucije. Evidentno je da mladi i obrazovani ljudi ne vide budućnost u Srbiji. Visok stepen nepoverenja u institucije je zbog rodjačkog i partijskog zapošljavanja, visokog stepena korupcije, nepotizma, protekcionizma i ostalih negativnih stvari koje smo nasledili iz jednopartizma. 

Odnos mladih koji ne vide perspektivnu budućnost u Srbiji, u odnosu na one što su optimistični je 3,5 prema 1. To je rezultat izuzetno male mogućnosti da nadju posao u struci i sebi obezbede sigurniju budućnost, kao i visok stepen nepoverenja u institucije. Evidentno je da mladi i obrazovani ljudi ne vide budućnost u Srbiji. Visok stepen nepoverenja u institucije je zbog rodjačkog i partijskog zapošljavanja, visokog stepena korupcije, nepotizma, protekcionizma i ostalih negativnih stvari koje smo nasledili iz jednopartizma.

Manje od polovine ispitanika želi da ostane u zemlji svojih dedova i pradedova, zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, što je posledica nedovoljno razvijene privrede i nepoverenja u institucije. Ubedljivo najveći broj mladih ljudi želi da svoju budućnost nastavi u Evropskoj uniji, pet puta manji broj se opredelio za SAD, deset puta manji broj za Rusiju, a za Kinu se opredelilo svega nekoliko promila.  Ova anketa pokazaju da je našem narodu i našoj zemlji kulturološki, ali, i ekonomski interes u porodici evropskih zemalja. Mladi ljudi iz Srbije žele da žive u zemlji u kojoj će postojati vladavina prava, socijalno odgovorna tržišna privreda, nezavisne institucije, slobodni mediji, fer i pošteni izbori. Mladi iz Srbije žele slobodno društvo odgovornih pojedinaca.

Jelena Mladenović, Srpska napredna stranka

Rezultati ovog istraživanja su nam pokazali da mladi u Srbiji većinom nisu zainteresovani da uzmu učešće u nekoj vrsti društvenog ili političkog angažovanja. Pa tako na pitanje da li su politički ili društveno angažovani većina ispitanika je odgovorila sa ne, i to 51,22% njih. Iz ovoga se može zaključiti da su mladi u Srbiji verovatno više usredsređeni na svoj privatni život i porodicu, nego na društveno ili političko angažovanje. Smatram ipak da podatak iz istraživanja da 42,28 %, uzima ucešće u nekoj vrsti poltičkog aktivizma ohrabruje, jer pokazuje da kod značajnog broja mladih postoji želja za nekom vrstom inkluzije u političkom i društvenom životu, što je itekako značajno za razvoj demokratije, ali i društva i države u kojoj bi mladi trebali imati značajnu ulogu. 

Za nas značajan podatak, jeste onaj koji se tiče načina na koji bi ispitanici voleli da mladi budu uključeni na političkoj sceni. Najveći broj njih, 57,32%, odgovorilo je da bi ta uključenost trebala biti preko omladina političkih organizacija. Ovaj podatak nam govori da postoji određeno poverenje mladih u ovakav vid uključenosti  i po mom mišljenju trebalo bi više raditi na stvaranju jačih i autonomnih omladina u okviru političkih organizacija kako bi one  mogle da generišu neku vrstu stvarnog uticaja na političko odlučivanje. Što se tiče ostalih načina uključenosti mladih na političkoj sceni 47,15% smatra da bi to trebalo učiniti preko debata na javnom servisu, 37,8% učešćem na okruglim stolovima i tribinama, 36,59% preko prostora u štampanim medijima, dok su ostali ispitanici navodili neke druge načine ili nisu želeli da odgovore na pitanje. Pogledati grafikon