Piše Nikola Konrad: Uticaj povećanja broja ekoloških vozila na smanjenje zagađenja u Srbiji

 

Srbija je zemlja sa prosečnom platom od oko 400-500 evra, ali i sa oko 260 automobila na 1000 stanovnika.

Prema skorašnjim statističkim podacima u Srbiji ima preko dva miliona automobila, a veći deo ovog broja čine oni stariji od 15 godina. Od toga je tek oko 200 električnih i oko 1500 hibridnih vozila.

 Ne treba posebno naglašavati koliko starost automobila utiče na emisiju otrovnih gasova, čime zagađenost vazduha u Srbiji, pored neadekvantno rešenih sistema grejanja na čvrsto gorivo, podiže u sam svetski vrh.

Uzimajući u obzir kupovnu moć, većina stanovnika nije u mogućnosti da priušti sebi nov automobil, pa se najčešće odlučuju za kupovinu polovnog. Uglavnom se dolazi do računice da je prosečna vrednost automobila oko 3000 evra. Sve ove činjenice pokazuju da je kupovina i novog a kamoli električnih vozila  za mnoge nedostižna.

Država jeste definisala subvencije, pri kupovini ali su one, nažalost okrenute ka malom broju fizičkih i pravnih lica, obzirom da se odnose na kupovinu isključivo novih vozila, čija cena je u proseku više od 20   hiljada evra.

Najjeftiniji električni automobil, dvosed, bez prtljažnika, koji spada u kategoriju četvorocikala (maksimalna brzina 60 km/h, sa autonomijom od 100km) košta oko čak 8500 evra, što predstavlja dvogodišnju prosečnu zaradu.

Subvencije za vozila sa hibridnim motorima iznose od 2500  evra (obična) do 3500 evra ( za plug-in).

Za električna putnička i laka teretna vozila subvencija iznosi 5000 evra.

Kao što smo već naveli, njihova prosečna cena od oko 20 hiljada evra, čak i uz ovu subvenciju, većini stanovništva nije dostižna.

 Jedan od značajnih  problema predstavlja nedostatak neophodne infrastrukture u prvom redu mesta za punjenje, a prisutan je i nedostatak servisne mreže. Na teritoriji Srbije postoji svega tridesetak javnih punjača, i neznatan broj u javnim garažama.

Nedostatak motivacije države da omasovi i poveća subvencije se može pronaći u postojanju jako visokih akciza na naftne derivate. Država nema interesa da ostane bez značajnog prihoda koji se naplaćuje kroz svaki litar goriva. Akcize učestvuju u ceni sa oko 40% .

Kako je nemoguće brzo podići standard u Srbiji značajan pomak bi se mogao napraviti uvođenjem subvencija i za polovna vozila sa električnim i hibridnim agregatima. Dodatna pogodnost bi se mogla ogledati u smanjenju ili potpunom oslobođenju od carine i poreza na dodatu vrednost pri samom uvozu u Srbiju.

Sve ovo bi prosečnom stanovniku približilo mogućnost kupovine hibridnog odnosno elekričnog automobila. Moramo napomenuti koliko bi posedovanje ovakvih vozila rasteretilo ionako opterećene kućne budžete a najveći značaj svega je i u smanjenju zagađenja vazduha.