Piše Marija Golubović: Kako možemo praktično primeniti rezultate istraživanja ''Zainteresovanost i participacija mladih u političkom životu Srbije (2020)''

Svrha istraživanja uglavnom je sticanje novog zarad proširivanja postojećeg znanja ili dobijanje informacija neophodnih za rešavanje određenih praktičnih problema. Najvažnije je da rezultati istraživanja ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru. 

Na osnovu rezultata istraživanja na temu Zainteresovanost i participacija mladih u političkom životu Srbije koje je sproveo ALPI istraživački tim, jula i avgusta 2020. godine, na uzorku od 246  ispitanika imamo uvid u tri ključne sfere: odnos mladih iz Srbije prema saradnji sa mladima iz regiona, političkoj participaciji mladih iz Srbije i kako mladi iz Srbije vide svoju budućnost. Svaka od ove tri sfere ima i svoje praktične implikacije i predstavlja živu materiju na kojoj treba raditi. Svaka od ove tri sfere zaslužuje i da joj se posveti posebna pažnja, a dodatnim istraživanjima ovih tema moguće je dobiti odgovore koji mogu doprineti stvaranju strategija za poboljšanje položaja mladih u sve tri oblasti. U ovom tekstu nećemo se baviti analizom podataka u celini, jer to je već učinjeno, već ćemo se osvrnuti na neke momente koji mogu biti od praktičnog značaja za temu istraživanja.

Ako krenemo od spremnosti mladih iz Srbije na sardnju sa mladima iz zemalja u regionu, 93% ispitanika smatra da mladi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije treba da sarađuju. Uzorak je u pogledu pola ispitanika uravnotežen, pa se ovim aspektom nećemo baviti. Međutim, kako je prosečna starost ispitanika 24 godine ovakav stav je sasvim očekivan. Radi se o generaciji koja 90-ih tek rođena i koja zbog toga nije opterećena slomom ideološkog sistema, raspadom države, ratom u okruženju, sankcijama i odsustvom poštovanja moralnih i pravnih normi. Mladi ne vide prepreke za saradnju sa mladima iz regiona u nacionalnoj ili verskoj pripadnosti koje su u prošlosti bile povod za sukobe i podele. Prvenstveno se identifikuju kao mladi koji se po svom položaju međusobno ne razlikuju u zemljama u regionu. Najveći deo uzorka (preko 70%) čine mladi sa visokim stepenom obrazovanja. Sa povećanjem nivoa obrazovanja po pravilu raste i stepen prihvatanja demokratije i demokratskih vrednosti  pa je sasvim očekivano da mladi neguju vrednosti poput tolerancije, saradnje, jednakosti, vladavine prava, teže zaštiti ljudskih prava i prava manjina, veruju u načelo pravde i dr. Zanimljivo bi bilo ispitati i stavove starijih generacija o saradnji u regionu jer njihovi odgovori mogu biti dobar pokazatelj istinskog napretka i poboljšanja odnosa u regionu u odnosu na decenije za nama, dok nam stavovi mladih mogu biti pokazatelj pravca u kome odnosi u regionu mogu ići u budućnosti. 

Kroz odgovore na pitanje koji je najveći problem sa kojim se suočava Srbija, mladi kao grupa koja je do skoro bila ili je još uvek u procesu obrazovanja, samo obrazovanje stavljaju tek na četvrto mesto. Pre obrazovanja, mladi najvećim problemima smatraju odlazak mladih iz zemlje (23% ispitanika), pravosudni sistem i nezaposlenost (podjednako sa po 17% ispitanika), pa tek onda obrazovanje (14%). Ako povežemo odlazak mladih iz zemlje i sistem obrazovanja sa Bolonjskom deklaracijom  odlazak mladih ne mora biti negativan momenat. Cilj Bolonjske deklaracije bilo je povezivanje studenata iz čitave Evrope i razvijanje duha zajedništva i solidarnosti. Najvažniji cilj deklaracije je mobilnost koja studentima treba da pruži mogućnost upoznavanja sa drugim državama, nastavak studija bilo kog nivoa u inostranstvu i približavanje kulturnih identiteta. Dakle, zaposlenje se ne mora tražiti nužno u zemlji diplomiranja. Međutim, kako Bolonjska deklaracija predstavlja dokument na dve strane ne postoje jasno definisana pravila koje regulišu studiranje pa najveće probleme vezano za visoko obrazovanje možemo naći upravo u proizvoljnosti načina na koji će biti uređeno studiranje od zemlje do zemlje. Da li je obaveza sakupljanja određenog broja ESPB bodova za budžet ili upis u narednu godinu doprinela smanjenju kvaliteta studiranja i sam proces studiranja svela na sakupljanje bodova, a ne sticanje znanja jedno je od pitanja koja treba istražiti. Jedna od čestih primedbi studenata je da, čak i kada to žele, nemaju vremena da se detaljnije posvete gradivu. Svakako jedan od većih propusta koji nije regulisan i koji u vrednosnom smislu predstavlja delikatan problem jesu upisne kvote. Sa jedne strane poželjno bi bilo da upisne kvote na univerzitetima odgovaraju potrebama tržišta, a sa druge strane postavlja se pitanje da li ti onda znači ograničavanje prava na izbor? Teško je naći pravo rešenje za začarani krug obrazovanje – nezaposlenost – odlazak mladih iz zemlje, ali dok se ne pronađe pravi odnos uzrok – posledica ne može se ni razmišljati o rešenju. 

[1] Једно од истраживања у којим се показује висок степен корелације између нивоа образовања и степена прихватања демократских вредности је Стање демократије у Србији (2014) које је обавио CeSID, а чији су резултати доступни на линку:

http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2017/02/CeSID_NDI_Stanje_demokratije_2014.pdf

[1] https://www.mas.bg.ac.rs/_media/upis/bolonjska-deklaracija.pdf

„Sva politika  počinje sa čovekom; ona se vodi zbog njega, za njega i često protiv njega, ali je on taj koji je vodi.“    (Herman Broh)

  Broh dodaje i da je politika bez čoveka ekvivalentna mehanici. O samom značaju političke participacije izlišno je govoriti, ali uvek treba, naročito mlade ljude, podsetiti da politička participacija podrazumeva sve aktivnosti privatnih građana koje su u okviru legalnog i koje su usmerene na uticaj na akcije koje preduzima vlast. Participacije se ogleda u aktivnostima za vreme političke kampanje, glasanju, odnosno izlasku na izbore, kao i komunikaciji sa vlašću o društvenim, ali i ličnim problemima. Oko polovine ispitanika koji su učestvovali u istraživanju je angažovano u političkim i nevladinim organizacijama što bi značilo da pored konvencionalne participacije, koje se ogleda u glasanju, oni praktikuju i nekonvencionalnu participaciju. Rezultati istraživanja pokazali su da više od 1/5 od ukupnog broja ispitanika nije izašlo na izbore zbog nezainteresovanosti za politiku, a skoro 1/5 nije izašla jer je podržala ideju bojkota. Međutim, ovoj drugoj petini se apatičnost ne može zameriti jer bojkot predstavlja jedna od nekonvencionalnih vidova političke participacije. Poklič feministkinja tokom 60-ih i 70-ih bio je „lično je političko“ i tada se odnosio prvenstveno na to kako se položaj žena u porodici odražava na položaj žena u društvu. Međutim, shvatanje da je lično u isto vreme i političko može i treba da bude prošireno na celinu društva, a neinformisanost i nezainteresoavnost percipirani kao negativni oblici političkog ponašanja. Nezainteresovanost mladih za politiku upozorava na apatiju, nespremnost za preduzimanje bilo kakve aktivnosti i odsustvo želje za promenom.  S tim u vezi je veoma značajan drugi nalaz ovog istraživanja, a to je da mladi smatraju da njihove interese treba da zastupa omladina političkih stranaka o čijim akcijama mogu da se informišu preko društvenih mreža. Ovakav nalaz trebalo bi da bude indikativan političkim partijama da svoje aktivnosti i programe približe mladima upravo preko društvenih mreža kao što su fejsbuk, tviter ili instagram jer ovakav način informisanja poželjnim smatra skoro 40% ispitanika. Da je ovo nabolji način uspostavljanja komunikacije između mladih i političkih partija potvrđuje i to da mladi najmanje prigodnim načinom informisanja o radu i programu političkih stranaka smatraju kampanju „od vrata do vrata“ (samo 6%). Mladi društvene mreže koriste svakodnevno i upravo su one sredstvo preko koga se informišu (oko 70%). Ovakvi rezultati mogu poslužiti pre svega mladima koji su politički angažovani da efikasno i nenametljivo svojim vršanjica prenesu stavove koje zastupaju i projekte na kojima rade i približe im svoju političku orijentaciju.

Poslednji, ali ne i najmanje važan aspekt ovog istraživanja pružio je uvid u to kako mladi iz Srbije vide svoju budućnost. Ono što bi ispitanici poboljšali u Srbiji je najpre životni standard (30%), zatim rad institucija (20%), a na trećem mestu su političke promene (19%). Više od 40% ispitanika ne bi napustilo Srbiju, a kod onih koji bi napustili Srbiju zemlje Evropske unije predstvaljaju najpoželjnije destinacije. Kao poželjne zemlje za emigraciju javljaju se i SAD, Rusija i Kina. Kao najčešće razloge odlaska ispitanici navode sigurniju budućnost, posao ili studije. Na osnovu nalaza da bi najviše ispitanika želelo da se životni standard u Srbiji poveća i na je najčešći razlog odlaska sigurnija budućnost možemo reći da mladima najveći problem predstavlja ekonomska sfera. Mladi žele posao u struci, posao koji će biti adekvatno plaćen i omogućiti im pristojan životni standard.

ALPI istraživački tim je je sproveo istraživanje na uzorku koji nije reprezentativan i koje je samo zagrebalo po površini problema sa kojima se suočavaju mladi. Međutim, može predstavljati dobar primer pilot istraživanja koje može da bude polazna tačka za detaljnija ispitivanja čiji rezultati mogu biti od koristi u rešavanju problema mladih, njihovom uključivanju u politiku i stvaranju njihove bolje budućnosti u Srbiji.