Piše Brankica Anđelković: Strane i direktne investicije u uslovima globalizacije

 

Često se zapitamo šta je srž ekonomije jedne zemlje, koji  sektor je nosilac? Šta pokreće privredu  jedne zemlje? Opšte poznato pravilo u ekonomiji je da nema besplatnog ručka, da sve to neko mora da plati, pa otuda i ona podela privatnog i državnog sektora. Šta pokreće kompanije? Jedna reč predstavlja „egzistencijalnu hranu“, ulaznu sirovinu svakog ekonomskog sistema jedne zemlje a to je KAPITAL.

Bilo da se radi o sopstvenom ili  pozajmljenom , trka za kapitalom na globalnom tržištu je velika.Često se pitamo šta privlači velike investitore i uopšte kakve vrste investicija postoje.  Strane direktne investicije predstavljaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora (preduzeća ) jedne zemlje u preduzeće druge zemlje radi ostvarivanja  zajedničkih interesa , i sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. Kao takve javljaju se Brownfield i Greenfield investicije, odnosno metaforički rečeno braon zemlja –zemlja na kojoj nešto postoji,tj.već su izgradjena postrojenja i zelena zemlja-ona na kojoj će se tek nešto izgraditi. Sve te investicije prema vidovima ulaganja svrstavaju se u sledeće grupe:

1.Direktne strane investicije (Foreign Direct Invenstment – FDI),
2. Zajednička ulaganja – joint ventures,
3. Portfolio investicije,
4. Ulaganje sredstava kroz privatizaciju,
5. Koncesije.

Jedna od glavnih  karakteristika savremenih ekonomskih odnosa jesu strane direktne investicije koje predstavljaju  most između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kapitala i proizvodnje, radne snage sa novim tehnikama i tehnologijama. Direktne strane investicije nam uveliko pomažu da nerazvijeni regioni, bilo da se radi o gradu, okrugu, provinciji ili zemlji se daleko brže razviju nego kada bi se oni oslanjali isključivo na sopstvene razvojne potencijale. To je ono što Srbija pokušava da uradi kroz Mini Šengen i Vašingtonski sporazum.

Investicijama se minimiziraju određeni faktori kao što su nedostatak izvora finansiranja, nedovoljna produktivnost, nedovoljna prisutnost na ciljnim tržištima, nedostatak savremenih tehnologija, kao i neadekvatna razvojna politika u prethodnom periodu. Za lokalne samouprave nove investicije mogu imati vitalan značaj jer postoje primeri pojedinih opština, kako se broj zaposlenih znatno uvećao ili uvišestručio  u veoma kratkom vremenu realizacijom pojedinih investicionih projekata. Ono što Srbija očekuje da kroz Vašingtonski sporazum svakako poboljša infrastrukturu i stvori uslove za bolji plasman svojih proizvoda na inostrano tržište.

Do 2018. godine sudeći po relevantnim izvorima najviše SDI je dolazilo iz zemalja EU, zatim Rusije i Švajcarske. Ono po čemu jedan investitor odlučuje da finansira u vašu zemlju su makroekonomski pokazatelji, tačnije određena grupa. U njih spadaju BDP, rad, novac , trgovina.

Ova četiri pokazatelja nam daju jasnu sliku zbog čega neki investitor želi da ulaže u vašu zemlju, da BDP treba da ima trend rasta, nezaposlenost trend opadanja ,a cena kapitala –odnosno kamatna stopa nam jasno pokazuje kakvo je stanje u našoj privredi- one se smanjuju što nam omogućuje jeftinije zaduživanje, medjutim mač sa dve oštrice je kamatna stopa na depozite koja se takodje smanjuje što ukazuje na nerazvijenost finansijskog tržišta gde bi se mogao plasirati višak novca.

SDI pozitivno utiču na privredni razvoj, razvoj lokalnih samouprava, transfer tehnologija i zapošljavanje. Najpozitivniji oblik investiranja je svakako Greenfild koji stimuliše prethodno navedene faktore. I da SDI uzimajući sve u obzir imaju pozitivne efekte na srpsku ekonomiju.

U danima koji dolaze videćemo koje benefite će doneti Vasingtonski sporazum- da li će se duh  Petera Druckera biti prenet na poslovanje srpskih malih i srednjih preduzeća , i da li će američke nadolazeće kompanije doneti jedno novo shvatanje efikasnosti-efektivnosti ostaje nam samo da vidimo. Prognoze posebno ekonomske prirode je veoma teško u ovakvom vremenu donositi, sa virusom još nismo završili kao ni sa krizom koja će tek uslediti. Jednu rečenicu sam pročitala na linked inn-u januara 2020. kad je ovo bila samo bolest koja se pojavila u Kini... Bil Gejts je rekao:,, Bogate zemlje će biti još bogatije, a siromašne još siromašnije“ , to me je navelo na razmisljanje i iskreno se nadam da ćemo zbog naših proizvodnih kapaciteta biti u prvoj kategoriji.