Piše Milan Vujić: Društvene mreže i sloboda govora

Šta je sloboda govora? Da li društvene mreže ukidaju slobodu govora pojedincima? Da li je blokiranje opravdano? Da li je dobro što je zauvek blokiran nalog Donalda Trampa?

Foto: Ivan Dinić/NovaS

Već neko vreme u čitavom svetu vodi se polemika, odnosno rasprava, o tome da li su potezi društvenih mreža opravdani ili ne. Najčešći argument protiv cenzure, a na kraju i blokiranja naloga Donalda Trampa, je taj da je time ukinuta sloboda govora. Imajući to u vidu, pre svega treba jasno obrazložiti pojam ‘’sloboda govora’’.

Sloboda govora nije apsolutna pretpostavka, a u međunarodnim konfencijama se jasno definiše šta ona podrazumeva, odnosno ne podrazumeva. Dakle, ograničenja slobode govora odnose se na optužbu, klevetu, pobunu, govor mržnje itd. Osim toga, slobodu govora može ukinuti isključivo država, odnosno njeni subjekti, dok nedržavni subjekti mogu da učine diskriminaciju. Stoga, društvene mreže ne mogu ukidati slobodu govora, ali itekako mogu diskriminisati korisnike.

Slučaj blokiranja naloga Donalda Trampa je do sada neviđen potez, te se kroz analizu tog primera može definisati ozbiljna problematika koja će u narednim godinama morati da bude rešena.

Tviter je privatna platforma koja definiše uslove korišćenja (Terms and conditions). Svako prilikom pravljenja Tviter naloga mora da prihvati te uslove kako bi mogao da koristi samu aplikaciju. Međutim, javlja se problem inkluzije. Evidentno je da Tviter uslove korišćenja primenjuje vrlo pristrasno, ali i pod uticajem različitih politika. Osim toga, bez obzira na to što je privatna kompanija koja sama definiše svoje uslove korišćenja, Tviter u nekoliko država funkcioniše u skladu sa tamošnjim zakonima i propisima koji vrlo često nisu u skladu sa principima vladavine prava. To je posebno zabrinjavajuće kada je reč o onim državama gde vladaju represivni i diktatorski režimim.
Recimo da Tramp jeste prekršio uslove korišćenja Tvitera, koje je kao i svi korisnici prihvatio prilikom pravljenja naloga, Tviter je imao puno pravo da blokira njegov nalog. Međutim, Tviter isto tako nije blokirao druge opasne naloge koji krše uslove korišćenja poput naloga ruskih moćnika, kineskih komunista, iranskih mula itd. Kao što zakoni i propisi treba da važe isto za sve građane, tako i uslovi korišćenja treba da važe isto za sve korisnike, ali ne važe.

 

Sa druge strane zakonodavsto Sjedinjenih Američkih Država je 1996. godine kodifikovalo Zakon o telekomunikacijama (Section 230 of the communications Decency Act). Po tom zakonu društvene mreže ne smatraju se uređivačima sadržaja (kao što su to tradicionalni mediji) već samo platformama. Shodno tome, društvenim mrežama garantovan je imunitet od odgovornosti od sadržaja koji se plasira na njihovim aplikacijama. U suštini, ovo znači da društvene mreže mogu da cenzurišu/ blokiraju one koji ne poštuju uslove korišćenja, ali sa druge strane isto tako mogu da se pozovu na imunitet onda kada ne cenzurišu/ blokiraju. Kompanije se u zavisnosti od interesa mogu ponašati kao tradicionalni mediji, ali i kao platforme.

 

Sve i da je opravdano večno blokiranje Donalda Trampa, moj stav je da to nije ispravan potez. U okolnostima kada su ozbiljno ugrožene demokratske vrednosti i kada je polarizacija društva dostigla vrhunac, ovakav potez ne doprinosi rešavanju situacije. Umesto smirivanja tenzija, ovo je samo unelo dodatne nemire i nove podele. Ipak, dobro je to što je pristrasnost isplivala na površinu. Javnost, političari i pravnici će u budućnosti imati pune ruke posla i moraće ozbiljno da se pozabave problematikom kako bi jasno definisali šta su to društvene mreže, kao i prava i obaveze samih mreža, njihovih korisnika, ali i koje telo odlučuje o sankcijama. Poznato je da su se oba predsednička kandidata u Americi zalagala za ukidanje imuniteta društvenim mrežama, ali u kom pravcu će se to dalje odvijati zavisi ne samo od nove administracije, već i od celokupne javnosti na globalnom nivou.