,,ŽENA, ŽIVOT, SLOBODA - MAHSA AMINI'' ANA KOZOMARA

ŽENA, ŽIVOT, SLOBODA

MAHSA AMINI

Živeti život u 21. veku nekada znači zapitati se gde možemo povući jasnu granicu između ostajanja dostojan svojoj veri, tradiciji ili pravnom sistemu i uživanja kataloga univerzalnih ljudskih prava koja danas nikome ne smeju biti osporavana.

Da li u 21. veku ipak postoje slučajevi gde će ,,tradicija'' imati primat nad pravom čoveka na sopstveni identitet, zaštićenim najvažnijim međunarodnim ugovorima koje možemo pronaći u međunarodnom pravu?

Dvadesetdvogodišnja Iranka Mahsa Amini pretučena  je na smrt prošlog petka od strane iranske moralne policije. Kada pročitamo ovu rečenicu, prvo što bi nam palo na pamet je da su to neophodne mere kada osoba ugrožava javnu ili moralnu bezbednost. Ako pitamo iranski šerijatski zakon, to se i desilo. Mahsa Amini ugrozila je javni red i mir ,,nemoralnim ponašanjem''  odnosno neprikladnim nošenjem hidžaba, zbog čega joj je nakon pritvaranja oduzet  život.

Kada je sve počelo?

,,Žene koje su doprinele revoluciji bile su i ostale su žene koje nose jednostavnu odeću. Koketne žene, koje se šminkaju i izlaze na ulicu, koje izlažu svoje kose, vratove, svoje obline – nisu se borile protiv šaha. One nikada nisu uradile ništa dobro. Ne znaju kako se može biti koristan, ni društveno, ni politički, ni u profesiji. A to je zbog toga jer, razgolićavajući se, odvraćaju pažnju ljudi i izazivaju ljutnju“ –  izjavio je Homeini, vođa islamske revolucije u Iranu 1979. godine. Na snagu je tada ponovo stupio porodični zakon (poznat kao šerijat) koji degradira položaj žena, odbijajući ,,sve što dolazi sa Zapda’’ pa tako i sva prava koje jedna žena treba da uživa kao društveni participator.

 

 Od tada, ne samo da je ženama naloženo kako moraju da izgledaju u javnosti već je društvom kao zaraza počela da se širi realnost koja ženama određuje kako će se ponašati – često im je zabranjivano da posećuju različite manifestacije, zabave, čak i to da u javnosti budu viđene sa muškom osobom koja nije član njihove porodice…Sve je to dodatno uznemiravajuće kada se u obzir uzme činjenica da su sve do Iranske revolucije žene u ovoj zemlji živele sasvim slobodno i jednako. Kakav je to društveni razvoj koji ide unazad?

 

Najtragičnije u svemu je što se žene kažnjavaju ukoliko prekrše ovakve norme. Često to bude javni ukor, ili novčana kazna, ali se kazna vrlo često manifestuje u obliku njihovog hapšenja i, kao što smo videli u slučaju Mahse Amini, fizičkog nasilja. Formalno, ,,batinanje’’ ili kako se u Iranu to drugačije naziva  ,,prevaspitavanje’’, je od sredine devedesetih godina zabranjeno, ali je to u Iranu i dan danas neformalna praksa.

 

Mahsa Amini je nastradala zbog toga što je nedovoljno bila pokrivena hidžabom. Policija je izjavila da oni nisu odgovorni za njenu smrt, te da je devojka preminula zbog hroničnih bolesti, uprkos što su se na društvenim mrežama pojavile fotografije devojke na kojima se jasno vidi da su joj nanete teške fizičke povrede. Porodica negira da je ikada bolovala od bilo kakvih bolesti. Zvanične vlasti se još uvek nisu jasno izjasnile po ovom pitanju. Međunarodne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava takođe još uvek nisu preduzele bilo kakve korake.

 

Jedina reakcija koja postoji jesu protesti velikog broja žena koji izražavaju negodovanje, strah i bes zbog onoga što se desilo dvadesetdvogodišnjoj devojci. Mnogi transparent označeni su rečima ,,žena, život, sloboda’’ postali su simbol ove tragedije. Mnoge žene među demonstrantima skidale su svoje hidžabe i spaljivale ih kao jasnu poruku da žene više ne ćute.

 

Ni na koji način ne treba osporiti ženi pravo da se nošenjem hidžaba i ostalih odevnih predmeta prikloni svojoj veri, tradiciji i kulturi ukoliko je to ono što ona želi. Isto tako, nijedan državni zakon ne sme narediti ženi da izgleda ili da se odeva na određeni način samo zbog toga što je to izraz određene ideologije ili vrednosti nekog pravnog sistema.

 

Poražavajuće je što su u 21. veku žene prinuđene da skidaju iste te odevne komade i spaljuju ih. Poražavajuće je jer nešto što treba da bude simbol duhovnog, velikog  i svetog za neki narod sada postao simbol gorčine, besa i otpora. Kada će sve žene bez izuzezka moći da žive potpuno slobodno i nezavisno od državnih normi? Tek onda kada svaka žena na svetu bude imala mogućnost izbora, a ne puku obavezu da poštuje ili da se pridržava ćemo  kao društvo napraviti prvi korak unapred. 

Piše: Ana Kozomara (ALPI Women)